-Pi­še: Đo­le Pe­ru­ni­čić

Ko je sve u Go­ri Cr­noj men­tal­no obo­lio? Te­ško je da­ti od­go­vor, a vje­ru­jem i po­sta­vi­ti is­prav­nu di­jag­no­zu.
Ne­go, haj­de pr­vo da na­bro­ji­mo uzro­ke i či­nje­ni­ce zbog ko­jih je do­šlo do men­tal­nog obo­li­je­va­nja po­je­di­na­ca, ili ve­ći­ne, kr­ši­ma za­ro­blje­ne, opljač­ka­ne i oče­ru­pa­ne do­mo­vi­ne.
„Dr­ža­va je uči­ni­la sve što je u nje­noj mo­ći da go­spo­di­na Ma­ro­vi­ća do­ve­de na iz­dr­ža­va­nje ka­zne, a sad je na In­ter­po­lu da on po­stu­pi pre­ma na­lo­gu’’, ri­je­či su ov­da­šnjeg mi­ni­stra prav­de.
E, pa baš ta­ko! Dr­ža­va – DPS –Vo­đa stran­ke uči­ni­li su sve, ali baš sve! Oči­gled­no je već tri de­ce­ni­je da DPS i njen šef ovu oja­đe­nu dr­ža­vu po­is­to­vje­ću­ju sa so­bom. „Dr­ža­va im je ON i nje­go­va stran­ka.“
E pa, mi­ni­stre prav­de, ta­kva „dr­ža­va“ od ko­je ne­ma ni „d“ da bi se stvar­no zva­la dr­ža­vom, omo­gu­ći­la je da Ma­ro­vi­ća nje­go­va stran­ka bi­ra na naj­od­go­vor­ni­ju funk­ci­ju u stran­ci i dr­ža­vi, pa čak i na če­lo za­jed­nič­ke dr­ža­ve Sr­bi­je i Cr­ne Go­re.
Da­kle, ta­kva stran­ka – dr­ža­va je omo­gu­ći­la ,,go­spo­di­nu Ma­ro­vi­ću’’, ka­ko ga na­zi­va­ju nje­gov advo­kat i dru­gi, a me­di­ji shod­no nje­go­vom pri­zna­nju ,,še­fom kri­mi­nal­ne gru­pe’’, da ošte­ti gra­đa­ne za vi­še­mi­li­on­ske iz­no­se. Zna­či go­spo­din ko­ji je oja­dio svo­ju dr­ža­vu i da­lje je go­spo­din. Ta­kve oso­be na­rod zo­ve pra­vim ime­nom, a to ime si­gur­no ni­je ,,go­spo­din’’. Ka­ko na­zva­ti ple­ja­du funk­ci­o­ne­ra iz vr­ha DPS-a ko­ji su vr­ši­li funk­ci­je gra­do­na­čel­ni­ka u Ba­ru, Bu­dvi ili bi­li na dru­gim od­go­vor­nim funk­ci­ja­ma u dr­ža­vi ko­ja im je omo­gu­ća­va­la da sta­vlja­ju ru­ku do ra­me­na u na­rod­nu ka­su?! Ako su ta­kvi go­spo­da, on­da je ne­ko stvar­no men­tal­no obo­lio. Iako je pri­znao da je ošte­tio dr­ža­vu, omo­gu­ći­li su Ma­ro­vi­ću da za­jed­no sa si­nom na­pu­sti Cr­nu Go­ru i ode da se li­je­či u dru­goj dr­ža­vi. Da­kle, Ma­ro­vi­ća su pu­sti­li da ode, pa se sad prav­da­ju i ismi­ja­va­ju na­rod iz­ja­va­ma, a zna se da su to sve uči­ni­li u do­go­vo­ru s njim. On se li­je­či u bol­ni­ci za men­tal­no zdra­vlje. Vje­ro­vat­no će ima­ti i ot­pu­snu li­stu da je to­tal­no men­tal­no obo­lio i da ni­je u sta­nju da iz­dra­ža­va za­tvor­sku ka­znu, a bo­ga­mi, kao ta­kav, ni­je ni bio svje­stan šta je ra­dio dok je bio je­dan od čel­ni­ka DPS-a.
Ta­kvo­me se sve opra­šta. Ima sta­no­ve u Be­o­gra­du, ima pa­re, mo­že se li­je­či­ti i smi­ja­ti se cr­no­gor­skom na­ro­du. On će se, mo­žda, i iz­li­je­či­ti, ali na­rod ve­o­ma te­ško. Ako je ko men­tal­no obo­lio, on­da je to ve­ći­na cr­no­gor­skog na­ro­da. To je ve­o­ma te­ško obo­lje­nje, a te­ško se na­la­zi i li­jek da bi se ko­li­ko- to­li­ko ta bolj­ka za­li­je­či­la. Već tri­de­se­tak go­di­na ovaj na­rod bo­lu­je, to jest od onog da­na ka­da je omo­gu­ćio da ova­kvi do­đu na vlast i stvo­re pri­vat­nu dr­ža­vu, u ko­joj dr­že za­to­čen men­tal­no obo­lje­li na­rod ko­me još ne­ma li­je­ka, a ni­je ni na vi­di­ku da će usko­ro bi­ti pro­na­đen.
Mo­žda mo­ra­mo če­ka­ti da se što vi­še sa­da­šnjih funk­ci­o­ne­ra DPS-a pre­se­li u Sr­bi­ju, ili u ne­ku dru­gu dr­ža­vu na li­je­če­nje, pa da tek men­tal­no obo­lje­li na­rod Go­re Cr­ne uvi­di da je sta­sao za otr­je­žnje­nje i li­je­če­nje?! Na­rod je do­ta­kao dno u sva­kom po­gle­du. Si­ro­ma­štvo, ne­za­po­sle­nost, obes­pra­vlje­nost i po­ni­že­nje na svim ni­vo­i­ma. Ta­kav na­rod i da­lje slu­ša sla­vo­poj­ke svo­jih vla­sto­dr­ža­ca. Vje­ru­je u nji­ho­va obe­ća­nja, pa za sit­niš i da­lje gla­sa DPS: do­bro je po­zna­ta pje­sma ne­kih gla­sa­ča: „Gla­sa­će­mo DPS pa da će­mo go..a jest“. E, pa zar ni­je bo­lest za­u­ze­la ma­ha do te mje­re da te­ško mo­že da se li­je­či?!
Kad dr­ža­va i na­rod pro­pa­da­ju, oni ko­ji su kri­vi za to uto­či­šte tra­že u dru­gim dr­ža­va­ma. To je već jed­nom vi­đe­no, ka­da je Cr­na Go­ra pro­pa­da­la za vri­je­me I svjet­skog ra­ta, go­spo­dar je sa si­no­vi­ma osta­vio na­rod i dr­ža­vu oku­pa­to­ru.
Ma­ro­vić sa si­nom, po vi­đe­nom sce­na­ri­ju, ta­ko­đe na­pu­šta dr­ža­vu za ko­ju se bo­rio „ra­tom za mir“ ili „ko je pr­vi, ne tre­ba da je dru­gi, a dru­gi ne mo­že bi­ti pr­vi“ i ta­ko re­dom. Mo­gao je pro­si­pa­ti ta­kve be­smi­sli­ce oni­ma ko­ji su gla­sa­li za nje­ga i nje­go­vu par­ti­ju. Sad će Go­ra Cr­na bi­ti pri­mlje­na u NA­TO, pa vla­sto­drž­ci mo­gu za­šti­ti­ti opljač­ka­nu imo­vi­nu ili se ise­li­ti u dru­ge dr­ža­ve.
Na­rod ne­ma kud. Osta­je da bo­lu­je bez li­je­ka, a bo­ga­mi, ova­kvom na­ro­du ne tre­ba ni tra­ži­ti li­je­ka, ne­ka ta­vo­ri.